10. poglavlje: : Učite sa stilom ....................................................................................269

Kako otkriti sopstveni stil učenja i iskoristiti mnogo vrsta svoje inteligencije

Albert Ajnštajn je bio sanjar. Njegovi nastavnici u Nemačkoj su mu rekli da nikad ništa neće postići, da njegova pitanja uništavaju razrednu disciplinu, te da bi mu bilo bolje da napusti školu.

Međutim, on je ipak nastavio dalje i postao je jedan od najvećih naučnika u istoriji čovečanstva, Vinston Čerčil je bio loš u školi. Mucao je i šuškavo izgovarao glas 's'. Pa ipak, on je postao jedan od najvećih vođa i govornika 20. veka.

Tomasa Alvu Edisona nastavnik je u školi tukao teškim kožnim remenom jer ga je, zato što je postavljao toliko pitanja, smatrao "mućkom". Toliko su ga kažnjavali da ga je majka ispisala iz škole nakon samo tri meseca formalnog obrazovanja. On je postao verovatno najplodonosniji inovator svih vremena.

Na sreću, Edisonova majka je, i sama bivša učiteljica, bila pionirka u istinskom podučavanju. Svetska enciklopedija (The World Book Encyclopedia) navodi: "Ona je imala za to vreme neobičnu ideju, da učenje može biti zabavno. Od podučavanja svoga sina ona je napravila igru koju je nazivala istraživanjem uzbudljivog sveta znanja.

Dečak je ispočetka bio iznenađen, a potom oduševljen. Uskoro je počeo da uči tolikom brzinom da majka više nije mogla da ga podučava".

Međutim, on je sam nastavio da istražuje, eksperimentiše i da uči. Ajnštajn, Čerčil i Edison imali su stilove učenja koji nisu odgovarali stilovima njihovih škola. Isto neslaganje se i danas javlja kod miliona druge dece. Ono je verovatno najveći pojedinačni razlog školskog neuspeha.